(MAPA) ZAŠTO JE ULAZAK FINSKE U NATO PUTINU TRN U OKU? Svi odgovori leže na jednom POLUOSTRVU
NATO uopšte ne bi trebalo da koristi svoje veće snage.
Gnev Rusije zbog najave Finske o članstvu u NATO-u ima sasvim opipljive strateške razloge. Naravno, oni ne opravdavaju postupke Vladimira Putina, koji je ratom u Ukrajini radikalizovao odnose sa neutralnim državama u svom susedstvu, već otkrivaju brutalnu politiku ruskog predsednika kao još pogubniju po dugoročne interese Ruske Federacije.
SEVERNA IRSKA I REPUBLIKA IRSKA SE UJEDINJUJU? Britaniju čekaju tektonske promene, a sve je posledica OVOGA
DRUGA ŽENA NA ČELU FRANCUSKE VLADE U ISTORIJI: Ko je Elizabet Born, koju je Makron imenovao za premijera?
"RUSIJA MOŽE DA VRATI BRITANIJU U KAMENO DOBA" Stručnjak otkriva kako bi tekao rat: Moskvi ne trebaju NUKLEARKE
Finski konsultant, stručnjak za komunikacije i marketinški stručnjak Tomi Ahonen izneo je na svom Tviter profilu prilično argumentovanu analizu zašto se Moskva toliko plaši Finske u NATO.
Odgovor leži na poluostrvu Kola na krajnjem severozapadu Rusije, koje se gotovo u potpunosti nalazi unutar Arktičkog kruga, piše "Slobodna Dalmacija".
Zapadni deo poluostrva Kola jedna je od najgušćih riznica nuklearnog oružja na planeti: ruska arktička flota u luci Murmansk ima sopstvene baze nuklearnih ledolomaca, ali postoje i mnoge baze nuklearnih podmornica naoružanih interkontinentalnim bojevim glavama koje bukvalno mogu da dosegnu drugu stranu planete.
Pored toga, na poluostrvu postoji gusta mreža ruskih vojnih vazdušnih baza, sa strateškim nuklearnim bombarderima dugog dometa kao što su Tupoljev Tu 160, Tu 122N i Tu 95.
Poluostrvo takođe ima razne druge vojne imovine i masivno stacioniranu vojsku koja čuva ogromna rudna bogatstva poluostrva, od rudnika nikla i bakra do hidroelektrana i ribarske industrije, prenosi "Jutarnji list".
Nevolja Rusije je, međutim, u slaboj povezanosti cele ove izuzetno važne oblasti sa ostatkom zemlje: celo Koljsko poluostrvo sa maticom spaja samo jedan put i jedna železnička pruga. Od Murmanska do račvanja iznad Sankt Peterburga vodi 700 kilometara dugačak put koji je u sadašnjim geopolitičkim okolnostima bio prilično bezbedan. Snage NATO-a potencijalno bi mogle da je ugroze samo sa severa, iz Norveške, ali ova početna pozicija nije bila mnogo obećavajuća zbog manje od 30 kilometara širine ulazne granice.
Prema ovoj oblasti, Rusija je odavno rasporedila dve divizije svoje kopnene vojske da čuvaju svoj severni bok. Pedeset hiljada ljudi pod oružjem uveravalo je NATO da to neće biti tako lako.
Ulaskom Finske u NATO, bezbednosna ravnoteža ruskog poluostrva Kola se potpuno urušava, a celu ovu teritoriju duž finske granice postaje praktično nemoguće odbraniti. Snage Severnoatlantske alijanse iz Finske sutra mogu da preseku ruski put ka Murmansku na najmanje stotinu mesta, a sa više od milion vojnika bi ga bilo veoma teško obezbediti.
NATO uopšte ne bi trebalo da koristi svoje veće snage: mala diverzantska taktička grupa u ovoj izuzetno šumovitoj oblasti mogla bi rutinski da preseče železničku, putnu, komunikacionu i elektroenergetsku infrastrukturu i netragom nestati među borovima, a najveći vojni i nuklearni potencijal Rusije našao bi se logistički odsečen od ostatka zemlje.