SITUACIJA SE MENJA IZ KORENA! ŠVEDSKA JE NOVA ČLANICA NATO-a: Šta prijem skandinavske države znači za Stokholm, a šta za Zapad i Rusiju?

Švedska se danas formalno pridružila NATO-u u zapanjujućem prekidu dva veka duge politike vojne neutralnosti.

Podstaknuti ratom u Ukrajini koji je počeo u februaru 2022, skandinavska nacija i njen nordijski partner Finska sproveli su sveobuhvatnu reviziju svoje dugogodišnje politike nacionalne bezbednosti i samo dva meseca kasnije podneli su zahtev za pridruživanje ogromnom bezbednosnom bloku.

Švedski premijer Ulf Kristerson je u Vašingtonu predao konačnu dokumentaciju, a Bela kuća je u izjavi uoči obraćanja predsednika Džoa Bajdena o stanju saveza rekao da će Švedska danas zvanično dobiti status članice.

- Imati Švedsku kao saveznicu u NATO-u učiniće Sjedinjene Države i naše saveznike još bezbednijim - navodi se u saopštenju, pre nego što je Kristerson izjavio: "Švedska ćpostaje 32. članica NATO-a".

Švedska zastava će sada biti istaknuta ispred sedišta NATO-a u Briselu u ponedeljak u okviru svečanog obeležavanja pristupanja Stokholma Alijansi kada budu izvršene konačne administrativne dužnosti. Za NATO, pristupanje Švedske i Finske – koje sa Rusijom dele granicu od 1.340 km – predstavlja najznačajnije proširenje decenijama.

To takođe predstavlja značajan udarac za ruskog predsednika, koji je nastojao da spreči dalje jačanje Alijanse i zapretio da će preduzeti neodređene "političke i vojno-tehničke kontramere" kao odgovor na potez Švedske.

Nakon što postane članica NATO-a, Švedska će imati koristi od zajedničke odbrambene garancije Alijanse prema kojoj se napad na jednog smatra napadom na sve.

- Moramo da se suočimo sa svetom onakvim kakav ponekad želimo da bude - rekao je Kristerson nakon što je Mađarska postala poslednja članica NATO koja je prošle nedelje ratifikovala pristupanje Švedske, priznajući da je rat u Ukrajini destabilizovao evropski bezbednosni pejzaž i da je zahtevala prekid sa politiko nesvrstavanja.

Zauzvrat, Švedska će NATO snagama dodati najsavremenije podmornice i značajnu flotu visoko sposobnih borbenih aviona "Gripen" domaće proizvodnje. To će takođe biti ključna veza između atlantskih i baltičkih država NATO-a, Estonije, Letonije i Litvanije – koje su se dugo smatrale Ahilovom petom Alijanse.

Ratni planeri su se borili da smisle kako da spreče te zemlje da budu odsečene od svojih saveznika ako ruske kopnene trupe zauzmu prostor od 65 kilometara između Belorusije i ruske eksklave Kalinjingrad.

Pozicija Švedske, koja se prostire i na Severnom i na Baltičkom moru, omogućila bi NATO-u da "blagovremeno rasporedi snage za jačanje nacija Baltičkog mora, ali posebno država na liniji fronta", rekao je Tuli Duneton, estonski podsekretar za politiku odbrane.

I ne samo to, već bi pristupanje Švedske i Finske NATO-u moglo dramatično da unapredi saradnju Zapada u pogledu približavanja Arktiku, regionu čiji će značaj eksponencijalno rasti u narednim godinama.

Kako krajnji sever prolazi kroz promene bez presedana zbog klimatskih promena, otapanje leda otvara ogromnu novu granicu, otključavajući riznicu ranije neiskorišćenih prirodnih resursa, novih trgovačkih puteva i strateške superiornosti.

Uprkos tome što su odnosi između Istoka i Zapada bili na najnižem stupnju u poslednjih nekoliko decenija, arktička saradnja je nastavljena relativno nepromenjena, čak i dok rat u Ukrajini i dalje besni – ali status kvo će se gotovo sigurno promeniti kao i to da izgledi da se kapitalizuje ono što Arktik ima da ponudi postaje opipljivije.

Međutim, sada, kada se Švedska pridružila Finskoj u NATO-u, sedam od osam arktičkih nacija su takođe članice bezbednosnog bloka.

Ovo bi moglo u velikoj meri da poboljša sposobnost Arktičkog saveta da postavi rigorozniji, multilateralni bezbednosni pristup u borbi protiv ruske tehnološke i vojne dominacije i nadoknadi nedostatke bilo koje zemlje.

Ali analitičari upozoravaju da, iako ulazak Švedske olakšava NATO-u da izvrši kontrolu i ojača ranjive baltičke države, Rusija i dalje može da ugrozi region od teško naoružane eksklave Kalinjingrad i da ugrozi podvodnu infrastrukturu.

- Ako pogledate mapu, onda geografski Baltičko more postaje "NATO jezero", da. Ima još posla za NATO - rekla je Mina Alander, istraživač na Finskom institutu za međunarodne poslove.

Nedavna anketa švedskog emitera SR pokazala je da većina Šveđana veruje da je zemlja podnela previše žrtava da bi se pridružila NATO-u, iako više od tri četvrtine veruje da će NATO ojačati bezbednost zemlje.

Dok se Stokholm sve više približava NATO-u u poslednje dve decenije, članstvo označava jasan raskid sa prošlošću, kada je Švedska tokom više od 200 godina izbegavala vojne saveze i zauzimala neutralan stav u vreme rata.

Posle Drugog svetskog rata, izgradila je međunarodnu reputaciju šampiona ljudskih prava, a kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine, uzastopne vlade su smanjivale vojnu potrošnju.

Još 2021, njen ministar odbrane je odbio članstvo u NATO-u, da bi se tadašnja socijaldemokratska vlada prijavila, zajedno sa susednom Finskom, samo nekoliko meseci kasnije nakon što je počeo rat u Ukrajini.

Zemlja se od tada okrenula u pogledu svoje politike nacionalne bezbednosti i odbrane, a njeni ministri odbrane i civilne odbrane su nedavno pozvali javni i privatni sektor da se pripreme za mogući rat u Evropi u narednim godinama.

Iako se Finska pridružila prošle godine, Švedska je čekala jer su Turska i Mađarska, koje održavaju srdačne odnose sa Rusijom, odlagale ratifikaciju pristupanja Švedske.

Ankara je više od godinu dana odbijala da Stokholmu da zeleno svetlo za članstvo u NATO, pozivajući švedske zakonodavce da pooštre svoj stav prema lokalnim članovima Radničke partije Kurdistana (PKK), kurdskog političkog i militantnog pokreta koji Turska tretira kao terorističku grupu.

Kao odgovor, Stokholm je predstavio novi antiteroristički zakon kojim je članstvo u terorističkoj organizaciji zabranjeno.

Švedska, Finska, Kanada i Holandija takođe su preduzele korake da olabave politiku izvoza oružja u Tursku, dok su SAD odobrile prodaju flote borbenih aviona F-16 turskim vazduhoplovnim snagama.

Kada je Turska ratifikovala prijem Švedske u NATO u januaru, Mađarska i njen proruski premijer Viktor Orban predstavljali su poslednju prepreku.

Orbanova vlada se suočila sa sve većim pritiskom saveznika iz NATO-a da se uskladi i zapečati pristupanje Švedske alijansi, ali je Mađarska odložila svoj potez sve dok Kristerson nije 23. februara posetio Budimpeštu, gde su dve zemlje dogovorile sporazum o borbenim avionima.

- Parlamenti svih država članica NATO-a sada su glasali za ulazak Švedske u NATO. Švedska je spremna da preuzme svoju odgovornost za evroatlantsku bezbednost - rekao je Kristerson u objavi na mreži "X" nakon sastanka.

Članstvo Švedske u NATO-u podržalo je 188 poslanika u mađarskom parlamentu, šest protiv i nijedan uzdržan. Mađarska je ratifikovala zahtev Švedske nekoliko dana kasnije. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odmah je pozdravio ratifikaciju Mađarske.

- Članstvo Švedske će nas sve učiniti jačim i sigurnijim - napisao je on. Ulazak Švedske u NATO dolazi nekoliko dana nakon što je nemački ministar odbrane izjavio da bi ruska vojska mogla da pokrene napad na zemlje saveznice u roku od "pet do osam godina".

Boris Pistorijus je rekao da SAD, Velika Britanija i EU "gotovo svaki dan čuju pretnje iz Kremlja tako da moramo uzeti u obzir da bi Vladimir Putin jednog dana mogao čak i da napadne neku NATO zemlju".

Pistorijus je za nemački list Der Tagesspiegel rekao: "Naši stručnjaci očekuju period od pet do osam godina u kojem bi to moglo biti moguće."

- Moramo ponovo da naučimo da živimo sa opasnošću i da se pripremimo vojno, društveno i u smislu civilne odbrane - zaključio je, ukazujući na alarmantan govor švedskog ministra civilne odbrane ranije ove godine u kojem je pozvao švedske građane da se pripreme za mogući rat.

Estonska premijerka Kaja Kalas veruje da je sukob Rusije i NATO-a još neizbežniji, dajući rok od samo tri do pet godina Evropi da se pripremi za ozbiljnu vojnu pretnju na istočnom krilu Alijanse.

U međuvremenu, admiral Rob Bauer, predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, pozvao je i civile i vlade da se pripreme za kataklizmične sukobe i jezivu perspektivu regrutacije.

- Moramo da shvatimo da nije dato da budemo u miru. I zato mi (NATO snage) imamo planove, zato se spremamo za sukob sa Rusijom - rekao je Bauer novinarima posle sastanka šefova odbrane NATO-a u Briselu prošle nedelje.

- Ali diskusija je mnogo šira. Touje takođe industrijska baza i ljudi koji moraju da shvate da igraju ulogu. U oštrom upozorenju, on je rekao da civili moraju biti spremni za sukob u narednih 20 godina koji bi zahtevao potpune promene u njihovim životima.

Bauer je rekao da će veliki broj civila morati da bude mobilisan u slučaju da izbije globalni rat i da vlade moraju da se postaraju da njihove nacije budu "spremne za rat".

Izvor: Srbija Danas/Daily Mail/Preneo: V.M.