BORBA ZA NAJBOGATIJU DRŽAVU JUŽNE AMERIKE! Moguć novi rat, vojska se raspoređuje na granicama?!
Gvajansku regiju, Esekvibo, koja čini čak dve trećine Gvajane, venecuelanska vlada na čelu sa Nikolasom Madurom želi da anektira. U nedelju će se u Venecueli održati referendum, na kome će građani glasati o ovom pitanju. U Gvajani su nađena velika nalazišta nafte koja su zaslužna za ogroman rast bogatstva ove zemlje. Gvajana se žalila Međunarodnom sudu pravde povodom ovoga.
Vernici anglikanske crkve u retko naseljenom selu u prašumi u Gvajani nedavno su se okupili kako bi proslavili praznik žetve, ali su takođe molili za mir za svoju zajednicu usred onoga što vide kao egzistencijalnu pretnju. Njihovo selo, Surama, deo je gvajanske regije Esekvibo - teritorija veća od Grčke i bogata naftom i mineralima koji Venecuela smatra svojom i o čijoj budućnosti namerava odlučiti u nedelju referendumom, piše Associated Press.
UHAPŠENA ZBOG KAVIJARA?! Ruskinja htela da snimi spot na Cvetnom trgu, a završila u policijskoj stanici (VIDEO)
RUSKA VOJSKA PODIGNUTA NA NOGE! Hitna obuka operativaca na novom oružju masovne destrukcije!
"ERDOGAN SE PONAŠA KAO ZAŠTITNIK MUSLIMANA U SVETU" Stručnjaci: On ne može da nadje zajednički jezik ni sa Amerikom, ni sa Nemačkom
Praktične i pravne implikacije glasanja, koje između ostalog poziva na pretvaranje Esekviba u venecuelansku državu, ostaju nejasne, ali referendum je uznemirio stanovnike tog područja.
- Molimo se, nadamo se i verujemo da se ništa loše neće dogoditi. Želimo nastaviti živeti mirnim životom u ovoj našoj lepoj zemlji - rekla je Loren Alikok, koja je predvodila zajednicu tokom festivala žetve.
Predsednik Venecuele Nicolas Maduro uložio je puno u referendum, koristeći domoljubivu retoriku kako bi pokušao pozvati glasače na birališta da odgovore na pet pitanja o teritoriji, uključujući treba li sadašnjim i budućim stanovnicima tog područja dodeliti venecuelansko državljanstvo.
Gvajana vidi referendum kao najavu aneksije i zatražila je od Međunarodnog suda pravde 14. novembra da prekine referendum. Zvaničnici Gvajane Madurova nastojanja vide kao neviđenu egzistencijalnu pretnju. Međunarodni sud još nije doneo odluku, ali čak i ako presudi protiv Venecuele, Madurova vlada namerava održati izbore u nedelju.
Ovo područje od 159.500 kilometara čini čak dve trećine Gvajane. Ipak, Venezuela je uvek smatrala Esekvibo svojim jer je regija bila unutar njenih granica tokom španskog kolonijalnog perioda, a dugo je osporavala granicu koju su odredili međunarodni arbitri 1899., kada je Gvajana još bila britanska kolonija.
Nafta, nafta, nafta
Predanost Venecuele da nastavi s teritorijalnim zahtevom varirala je tokom godina. Interes se ponovno pobudio 2015. kada je ExxonMobil objavio da je pronašao naftu i plin u ogromnim količinama u blizini obale Esekviba.
Koliko je to otkriće značajno za Gvajanu, pokazuje se otkako je ExxonMobil 2019. počeo eksploatirati ta nalazišta. Tako Svetska banka kaže da je prošle godine proizvodnja nafte u toj zemlji dosegnula 278.000 barela po danu. To je, logično, dalo snažni podsticaj državi koja je postala najbrža rastuća ekonomija na svetu. A brojke su, prema Svetskoj banci, zaista neverovatne. U poslednje tri godine procenjuje se da je BDP Gvajane rastao po stopi od 42,3 posto godišnje, a samo prošle godine je realni BDP porastao za čak 63,4 posto, kaže Svetska banka. U brojkama po glavi stanovnika to izgleda ovako - 2019. BDP per capita u je u Gvajani iznosio tek 6.477 dolara, dok je 2022. poletio na 18.199 dolara. I to ako se gleda nominalni iznos. BDP per capita usklađen s paritetom kupovne moći penje se na čak 40.642 dolara, kaže Svetska banka. Korak dalje otišao je Međunarodni monetarni fond koji procenjuje da će on na kraju 2023. iznositi čak 61.099 dolara po glavi stanovnika, čime je Gvajana 23. najbogatija zemlja na svetu merena prema BDP-u (PPP) per capita. Ako ćete tražiti bogatiju zemlju Južne Amerike u toj statističkoj kategoriji, nećete je naći. Koliko je to novo bogatstvo ravnomerno raspodeljeno, drugo je pitanje.
I da, rast ekonomije podstaknula je eksploatacija nafte, ali snažan rast krenuo je i u drugim sektorima. Stoga nije nimalo čudno da je Maduro, čije su katastrofalne političko-ekonomske odluke (začinjene velikodušnom dozom korupcije), svojevremeno dovele Venecuelu na rub propasti i gladi, bacio oko na teritoriju odjednom bogatog komšije. Dodatna ironija u celoj priči je činjenica da Venecuela ima najveće svetske rezerve nafte, ali je Maduro to poništio kriminalnim upravljanjem nacionalnom naftnom kompanijom, a ka tome ga je i Zapad svojevremeno oštro opalio sankcijama.
Nemir u narodu
Najnovije poglavlje o sporu izazvalo je gnev među stanovnicima Esekviba, od kojih su većina domorodački narodi, nastrojeni protiv vlade Gvajane, piše AP. Informacije o referendumu do njih su dospele uglavnom preko netačnih objava na društvenim mrežama koje su samo stvorile pometnju među Gvajancima.
- Osećamo se zapostavljeno kao ljudi ove zemlje. Trenutno se ništa ne radi za nas - rekao je Mihel Vilijams, domorodački vođa sela Anai u Esekvibu.
- Vlada dolazi samo kada želi naše glasove. Sada postoji ovaj spor. Niko nije ovde da nam kaže: ‘Ovo su problemi. Ovo može doći. Pripremimo se za to. Pregovaramo. Nadamo se najboljem.’ Nitko nam to neće reći - govori Vilijams.
O spornoj granici odlučivali su arbitri iz Britanije, Rusije i Sjedinjenih Država. SAD je predstavljao Venecuelu na panelu delom zato što je venecuelanska vlada prekinula diplomatske odnose s Britanijom.
Venecuelanski zvaničnici tvrde da su se Amerikanci i Evropljani urotili kako bi prevarom oduzeli zemlju i tvrde da je sporazum iz 1966. o rešavanju spora zapravo poništio izvornu arbitražu. Gvajana, jedina zemlja u Južnoj Americi u kojoj se govori engleski, tvrdi da je prvobitni sporazum legalan i obvezujući i zatražila je od svetskog suda 2018. da ga kao takvog i presudi.
Venecuelanski birači u nedelju će morati odgovoriti pristaju li "svim sredstvima, u skladu sa zakonom, odbaciti granicu iz 1899. i podržavaju li sporazum iz 1966. "kao jedini valjani pravni instrument" za postizanje rešenja.
Što će napraviti Maduro?
Madurova vlada održala je "probni" referendum 19. novembra kako bi birače upoznala s tim pitanjem, ali nije rečeno koliko je birača učestvovalo niti kakvi su bili rezultati. Zvaničnici takođe nisu ponudili vremenski raspored ili konkretne korake o tome kako bi regiju Esekvibo pretvorili u venecuelansku državu i kako bi stanovnicima tog područja dodelili državljanstvo ako birači odobre predložene mere.
Huan Romero, zastupnik vladajuće Ujedinjene socijalističke partije Venecuele, rekao je državnim medijima da je jedna od radnji koje bi vlada morala preduzeti ako ljudi glasaju za mere ustavna reforma kojom bi se engleski uključio kao jedan od službenih jezika Venecuele. U međuvremenu, još jedan zastupnik vladajuće stranke, Vilijam Farinas, utvrdio je da se "Esekvibanci" već "osećaju Venecuelancima".
To, međutim, ne može biti dalje od istine.
Ljudi u Esekvibu ponosni su na svoju autohtonu baštinu. Ističu imena znamenitosti, navedena na njihovom maternjem jeziku, kao primer zašto veruju da regija nikada nije pripadala Venecueli. I insistiraju na tome da ne žele da im referendum poremeti živote.
Očekuje se da će Međunarodni sud pravde ove nedelje doneti odluku o zahtevu Gvajane da se delovi referenduma zaustave. Ali sud je još godinama udaljen od odluke o širem zahtevu Gvajane da se odluka o granici iz 1899. smatra valjanom i obvezujućom. Sudije su prihvatili slučaj prošlog aprila uprkos protivljenju Venecuele.
Moguć i rat?
Ono što celu situaciju čini dodatno zabrinjavajućom, i to na puno većem nivou, su glasine da bi Venecuela mogla poslati vojsku u Gvajanu - dakle, pokrenuti rat.
Defence blog tako piše kako je brazilsko ministarstvo odbrane donelo odluku o raspoređivanju trupa na severnoj granici (Brazil ima granicu i sa Venecuelom i s Gvajanom) kao meru predostrožnosti zbog rastućih tenzija između Venezuele i Gvajane i mogućnosti da bi Maduro pokušao anektirati spornu teritoriju. Isti izvor navodi i kako brazilski obaveštajci smatraju da bi Karakas mogao poslati vojsku u Gvajanu već u narednim danima.
U međuvremenu, stanovnica Esekviba Žaklin Alikok ima jedno pitanje za venecuelanske birače: - Zašto biste hteli uzeti nešto što vam ne pripada?