ČUVENI LOVAC NA NACISTE "U Srebrenici definitivno NIJE BILO GENOCIDA i OVO JE DOKAZ!"

Već u uvodnom pasusu nedavnog autorskog teksta (24. aprila 2024.) Menahema Rozensafta u The Times of Israel, u kojem je insistirao da Generalna skupština Ujedinjenih nacija mora priznati masakr 8.000 muslimanskih muškaraca u Srebrenici u julu 1995. godine od strane snaga bosanskih Srba kao slučaj "genocid", on otkriva glavne nedostatke u svom zahtevu. 

Da bi podržao svoj slučaj, Rosensaft, bivši generalni savetnik Svetskog jevrejskog kongresa, tvrdi da, pošto želi da veruje da je Hamasov pokolj najmanje 1.200 izraelskih građana i stanovnika 7. oktobra bio "genocidni čin", mi imamo "apsolutnu obavezu priznavanja i obeležavanja genocida i drugih zločina protiv čovečnosti".

Iako se lako može poistovetiti sa inicijativama za obežavanje pravih slučajeva genocida, ni pokolj u Hamasu od 7. oktobra ni ubistva počinjena u Srebrenici ne kvalifikuju se kao slučajevi genocida. Svaka od ovih tragedija je još jedna jedinstvena kratka epizoda u vojnim sukobima, koji su trajali mnogo duže, a koji u slučaju Gaze traje do danas.

To je jedan od glavnih razloga zašto profesor Iehuda Bauer, doajen istoričara holokausta, godinama insistira da se ono što se dogodilo u Srebrenici ne kvalifikuje kao genocid.

Ako bismo ove i slične događaje klasifikovali kao slučajeve genocida, pojam bi bio potpuno ispražnjen od svoje trenutne težine i značaja, i izgubio bi bilo kakav uticaj koji još ima do danas. Tako bi se, na primer, 11. septembar mogao klasifikovati kao slučaj genocida, kao i japanski napad na Perl Harbor, ili u tom slučaju bombardovanje Hirošime i Nagasakija, ili Drezdena i Hamburga u Drugom svetskom ratu, kao i stotine drugih tragičnih incidenata.

Dva su dodatna pitanja koja su uticala na događaje u Srebrenici i koja se moraju uzeti u obzir pri oceni da li se taj ratni zločin može klasifikovati kao slučaj genocida.

Najvažniji je tretman srpskih snaga prema neborbenom stanovništvu, koje se okupilo u Srebrenici, koja je bila označena kao izbeglički raj za bosanske muslimane, koji su pobegli iz svojih sela nakon sukoba. Približno 33.000 ljudi okupilo se u Srebrenici u julu 1995. godine, a trebalo je da ih štiti kontingent holandskih vojnika, koji su bili mirovnjaci UN, ali nisu uspeli da ih zaštite. Tako je oko 8.000 muškaraca (od kojih su neki bili borci) ubijeno od strane srpskih snaga, što je, naravno, nesumnjivo ratni zločin. Srbi često ukazuju na manje masakre koje su nad njima u okolini Srebrenice ranije vršile snage bosanskih Muslimana, ali to nije opravdanje za ono što se dogodilo.

Međutim, nije svaki ratni zločin genocid, a Srebrenica je klasičan primjer, jer su sve žene i djeca pošteđene od strane snaga bosanskih Srba. Da su bosanski Srbi imali namjeru da počine genocid, pobili bi sve bosanske Muslimane okupljene u Srebrenici.

Rezoluciju koja je predviđena za glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija definitivno ne treba podržati, jer će označavanje Srebrenice kao slučaja genocida dodatno oslabiti i narušiti značaj pojma koji i dalje služi kao važno upozorenje čovječanstvu.

Srbija Danas/The Times of Israel/Preneo: I.S.