"Nisam ateista, ali u crkvu ne idem" Pogledajte šta će se naći na Karleušinoj vegetarijanskoj trpezi za Vaskrs

Jelena Karleuša povodom praznične nedelje i najradosnijeg praznika u godini govorila je o poimanju vere, njenom domu, porodici, ali i trpezi, s obzirom na to da godinama unazad ne jede meso.

Kako vi kao ateista vaspitavate decu kad je u pitanju vera?

- Vera je filozofija života, svako može da je doživljava, primenjuje i objašnjava onako kako oseća. Pa tako i ja imam svoje uverenje da su pravi vernici oni koji se trude da žive život kao dobri ljudi, koji čine drugima dobro. Ako neko kaže da je vernik, to ga ne čini vernikom. Vernik se dokazuje na delu. U tom smislu, ja verujem u energiju, u njen protok, verujem u dobro u ljudima, a kada sve to saberemo, dolazimo do zaključka da ja zapravo nisam ateista, već neko ko razume razlog postojanja vere u ljudskoj istoriji i veoma je poštuje.

U šta nikada ne gubite veru?

- U sebe. Samu sebe do sada nisam izdala i izneverila. Verujem u sopstveni osećaj, u snagu i odlučnost.

Šta biste svim pravoslavnim vernicima poželeli za Vaskrs?

- Poželela bih srpskom narodu da istraje, da opstane, da ne posustaje. Posle mnogo nepravdi koje nas vuku nadole, želim nam da, kao što i simbolika ovog praznika kaže, ustanemo svaki put još jači i još bolji. U veri postoji pojam molitve. Smatram da je molitva misao koju kao impuls usmeravamo ka cilju. A cilj ovog naroda jeste da budemo složni koliko je to moguće.

Kako izgledaju praznični dani u Vašem domu?

- Uvek sam Vaskrs doživljavala prvenstveno kao tradiciju koja je vrlo zanimljiva, pogotovo deci, koja uživaju u farbanju jaja. Njih sve zanima, tako da razbijamo jaja i pričamo o simbolici koju nosi Vaskrs, što je Atini i Niki fascinantno. Kroz tu priču im objašnjavam mnoge pojmove. Iako ne idem u crkvu, o interesantnom konceptu religije imam jasan stav i uvek rado govorim na tu temu. Naravno, kuća nam je uvek predivno okićena jer deca to mnogo vole i raduju se, a ja nikada nisam nametala svoja mišljenja članovima porodice. Svako pojam vere mora da nađe sam, u ma kom obliku on bio.

Da li sami farbate jaja ili imate pomoć?

- Pre sam farbala, a sada to prepuštam Atini i Niki i mojoj tetki, koja ofarba toliko jaja i toliko se trudi oko ukrašavanja da bi moje uplitanje u konkurenciju za najlepše jaje ona doživela kao smak sveta! Ja sam više u takmičarskom duhu kad je reč o razbijanju jaja i svake godine čekam nove žrtve. Nekako umem da izaberem pobedničko jaje i uvek mi proveravaju da nisam podvalila drveno, te ga namerno slome. Moja Nika je posebno osetljiva kad je reč o takmičenju i svako razbijanje jaja je doživela kao tragediju, što nas sve veoma zabavlja!

Nika je godinama hit na društvenim mrežama zbog kucanja jajima, da li je i dalje željna pobede?

- Nika je spremna da ove godine pobedi. Veruje u to i u to nas ubeđuje. Kaže da je došlo vreme da nam se osveti za sve prethodne, kada smo joj kao maloj razbijali jaja i snimali njenu reakciu bez dozvole. Snimak će pokazati da li je došlo do konačnog obračuna.

Šta se nalazi na vaskršnjoj trpezi jedne veganke?

- Nisam vegan, ali bih to volela da postanem, ja sam za sada vegetarijanac. Predrasuda loših domaćica je da oni koji ne jedu meso nemaju šta da jedu. Od pita od krompira, preko punjenih jaja, salata, raznih jela od dinstanog povrća sa lukom, do pečuraka i mahunarki, sve je savršeno samo ako neko ima talenta i umeća. Meni telo ubijene životinje upravo ne ide sa poimanjem vere. Nisam nigde pročitala da je Isus po predanju jeo bilo šta što se prethodno ubilo.

Izvor: Informer/Milan Dimitrijević