ON je ispratio Bojanu Janković na večni počinak: POZNATI GLUMAC nakon ove uloge obukao svešteničku odoru

Voditeljka Bojana Janković koja je umrla 19. aprila u 46. godini, sahranjena je 26. aprila na Novom groblju.

Brojni prijatelji i članovi porodice ispratili su Bojanu, a na večni počinak poslednjom moltivom poslao episkop Ilarion.

- Da svi nastavimo da podžavamo našom ljubavlju i verom Bojanu na tajnom putu sa Bogom. Naše dobra vera njoj je sada potrebna. Tugu koju osećamo je izraz naše ljubavi. Potrebno nam je da prevažiđemo grehe Božjom milošću. Da svi sretnemo jednog dana u carstvu nebeskom, Bojanu obasjanu radošću i vaskrsenjem - rekao je Ilarion.

Inače, episkop Ilarion poznat je javnosti, s obzirom na to da je pre nego što se zamonašio - oprobao u glumi i muzici.

Nekadašnji glumac Rastko Lupulović, koji se zamonašio i uzeo ime Ilarion, 21. maja, izabran je za vikarnog episkopa Eparhije raško-prizrenske.

Lupulović se zamonašio 1996. godine, a 2013. postavljen je za igumana u manastiru Draganac, koji se nalazi nedaleko od Gnjilana u Kosovskom pomoravlju.Lupulović je rođen u Beogradu, a ljubitelji filmske umetnosti ga pamte po ulogama u filmovima "Biće bolje" i "Paket aranžman", seriji "Otvorena vrata", dok ga obožavaoci pozorišta pamte ne samo po sjajnim ulogama, već i po nagradi za glumačku bravuru "Zoran Radmilović" koju je dobio na Sterijinom pozorju u Novom Sadu 1996. godine.

Završio je Fakultet dramskih umetnosti i bio jedan od vodećih glumaca svoje generacije. Nije bio dobar samo pred kamerama, već i u pozorištu, gde se zatekao sasvim slučajno, kada ga je drugarica odvukla u Omladinsko pozorište "Dadov".

- Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo - rekao je Lupulović pre nekoliko godina u emisiji "Eksploziv".

- Najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim od roka i svega toga - rekao je Rastko ranije.

- Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran... - rekao je on nakon što se zamonašio.

- U susretu sa verom i tradicijom, dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se... - izjavio je on tada.

Srbija Danas/telegraf.rs/Prenela S.S.