"МАМА, СПАСИ НАС! МАМИЦЕ" Јелка Јовандић је имала ПЕТОРИЦУ синова, сви су ЗВЕРСКИ побијени, у сну јој се пре тога ЈАВИО Свети Јован
Застрашујући датум у историји српског народа
Улица браће Јовандић, тачније, њено име, крије можда и најстрашнију причу која се одиграла током Новосадске рације 1942. године, када је над Српским, Јеврејским, Ромским цивилним становништвом. Масакр који је трајао од Божића 1942. године, свој најсвирепији део добио је у самом центру Новог Сада.
ЈЕДИНИ САРАДНИК ОКУПАТОРА КОГА ЈЕ ТИТО ПОШТЕДЕО: Избегао две смртне казне, а због једне реченице је СУРОВО осуђен
КРВАВА ЛИТУРГИЈА У ДРАКСЕНИЋУ! Незапамћен усташки покољ чији детаљи леде КРВ У ЖИЛАМА: "Заклали су ми мајку на ногама"
АЛБАНСКИ ВЛАДАР КОЈИ ЈЕ БИО НАЈВЕЋИ ПРИЈАТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА: Ово је прича о Есад паши Топтанију (ВИДЕО)
Неколико дана уочи Богојављења, Јелка Јовандић је уснила Светог Јована који јој је рекао: "Дошао сам по своје стадо". Бележи ту реченицу у својој књизи о породици Јовановић-Вакини, др Вера Јовановић. Јелена - Јелка Јовандић је после причала да тада није знала шта то значи. А значило је кошмар, можда и највећу трагедију коју је посејала Хортијева рука током Новосадске рације 1942.
Те 1942. године Свети Јован није прослављен онако радосно, весело, па и претерано гласно, како је то уобичајено. Већ су биле издате наредбе да од 21. јануара нико не излази из куће без посебног одобрења, јер ће то бити најстроже кажњавано. Мађарске власти су најавиле рацију, полицијску акцију провере игозолвања, претрес кућа због оружја и хапшења оних чије деловање није у складу са законима мађарске државе.
А онда је дошао 21. јануар, први дан после Светог Јована, па 22. јануар. Рација, односно, масакр у Новом Саду се, уместо провере докумената претворила у убијање Срба и Јевреја. Кругови смрти, започети су у центру, а ширили су се, као таласи, према удаљенијим деловима града. Лешеви побијених су остављани на улици, већи број још живих људи, углавном Јевреја, доведен је до Успенског гробља ту ликвидиран и остављен. Земља је била смрзнута и није се могло копати. Побијени су лежали по целом граду.
Масакр у Пирошкој улици на броју 36
У Јовановском крају, у тада Пирошкој, а после Руменачкој, на броју 36, живела је са својих пет синова удовица, самохрана мајка Јелена Јелка Јовандић, три дана после Светог Јована. Њен муж Ђурица је умро 1927, исте године када се родио пети, најмлађи син. Били су сиротиња која се издржавала од земљорадње. Тог 23. јануара у пола осам ујутро, Милорад је имао 28 година, Сава 26, Паја је имао 24, Живко 20, а најмлађи Бора 15. У кућу су банули жандарми. Питали су их које су вере. Сава је одговорио да су православне.
"Вадрац", рекао је жандарм, "дивљи Србин". Раздвојили су их: мајку у једну собу, децу у другу. Онда су децу извели у двориште, мајка је покушала да изађе, али је мађарски војник са друге стране чврсто држао кваку, био је јачи, није могла. Синови су је звали: "Мама, спаси нас. Мамице!". Зачуо се први пуцањ. Јелка Јовандић, у Јовановском крају, трећег дана по Светом Јовану се обезнанила. Схватила је шта јој је поручио Свети Јован, када је рекао "Дошао сам по своје стадо". Нема тога у архивама, јер у науци нема Бога.
Гробна тишина и мирис смрти
Кад је изашла у двориште, уз комшијску тарабу лежало је пет синова, размрсканих глава. Свима је пуцано у потиљак. Још су се ту врзмали жандарми. Молила је да и њу убију, нису хтели, само су је натерали да им да паре које је имала у кући. Она је запомагала, била је у кући и у дворишту, звала и будила своје синове, грлила их, зазивала комшије.
У неко доба, појавио се камион са војницима. Натерали су је да уђе у кућу, а њене мртве синове побацали су у камион и отишли. Као цепанице. Када је изашла из куће, деце више није било у дворишту. Ушла је у кућу, узела је једну празну кутију и изашла напоље. Ту је пронашла делове разнетих лобања, мало косе и делиће мозгова својих синова и ставила их кутију. Лешеви синова су однети на новосадску плажу Штранд, тамо где су тога дана вршене ликвидације највећег броја цивила - Јевреја и Срба.
Јелка на суђењу монструмима све изненадила
Јелена Јовандић никад никог није теретила за смрт својих синова.
- Ми смо са свима добро живили, никоме се нисмо замерили, нити се ко нама замерио. Свима ће Господ дати по заслузи - говорила је она на суђењу оптуженима за масакр.
Од кутије у којој су се налазили делићи моштију њених синова, никад се није одвајала, тражила је да је са том кутијом сахране. Да ли је то учињено – не знам. Делиће мозгова је сахранила ту, у дворишту, изнад тога је, кажу, подигла мали споменик. По њеној деци се зове парче једне улице у Новом Саду, па и то од пре 20-так година. Негде од 1991. Улица браће Јовандић. Близу је улице где им је била кућа.
Јелкина смрт
На Алмашком гробљу у Новом Саду, на месту где је сахрањена са својим мужем, подигла је за живота скромни надгробни споменик. Поред њене и мужевљеве, ту су и слике свих пет синова и њихова имена. На надгробнику је текст који много казује. Али, ко је ту коме писао, не знам. Споменик се распада и кад се скроз сруши и нестане, нестаће и последњи материјални траг о њеном постојању. После њене смрти све је то порушено и склоњено, подигнуте су зграде и изграђен булевар.
Данас је обележена 82. годишњица погрома у Новосадској рацији
У знак сећања на жртве Новосадске рације, злогласне акције окупационих снага у Другом светском рату, потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић, представници Града Новог Сада, покрајинске владе и Јеврејске општине Нови Сад, као и потомци жртава положили су данас венце на споменик "Породица" на Кеју жртава рације у Новом Саду и спустили их у Дунав.
Вучевић је спустио венац у Дунав, са речног вишенаменског брода 335 "Апатин", у пратњи бригадног генерала Горана Момчиловића и бригадног генерала Зорана Насковића, саопштило је Министарство одбране.
Са брода Речне флотиле Војске Србије венце су спустили и градоначелник Новог Сада Милан Ђурић, представници Јеврејске општине Нови Сад и Матице ромске у присуству војног свештеника поручника Селимира Вагића.
Помен жртвама погрома, код споменика "Породица", организовали су Град Нови Сад, Јеврејска општина и Епархија Бачка, а молитвени помен одржао је епископ бачки Иринеј, док је комеморативни обред Јеврејске заједнице, помен и беседу одржао врховни рабин Србије Исак Асиел.
Обележавању погрома на Кеју жртава рације у Новом Саду присуствовали су представници Министарства одбране и Војске Србије, војвођанске скупштине, амбасаде Израела, амбасаде Мађарске, градова и општина у Србији, Јеврејске општине Нови Сад, Савеза Јеврејских општина Србије, Матице ромске и потомци жртава "Новосадске рације".
Како је саопштило Министарство одбране, програм обележавања 82. годишњице погрома у "Новосадској рацији" ове године носи назив "Ледена тишина" и има за циљ чување сећања на страдање житеља Новог Сада у Другом светском рату када је у акцији мађарских окупационих снага страдало између 1.300 и 1.700 Срба, Јевреја и Рома међу којима и велики број жена, деце и стараца.
- Да ово није била акција против неких устаника, већ злочин над људским родом, сведочи податак да је 50 одсто жртава у Новом Саду било женског пола. Данас знамо имена мучки убијених 418 жена, 79 девојчица и 102 старице. Најстарија је имала 92 године. Циљ је био да се Нови Сад очисти од неподобних, ликвидацијама, али и протеривањем - казао је Ђурић.
Врховни рабин Србије Исак Асиел истакао је да "вероватноћа новог геноцида над Јеврејима није ништа мања него што је била тридесетих година".
- Напротив, свет је у међувремену постао још неосетљивији и вештији у скривању правих намера, а јеврејски одговор мора бити – никада више. Ако треба умрети, боље умрети са пушком у одбрани него у логору и гасној комори. Никад више - рекао је Асиел.
Помен Српске православне цркве служио је епископ бачки Иринеј. Он је истакао да је "васпитавање младих нараштаја кроз културу сећања света дужност свих нас".
- Зато са нестрпљењем очекујемо што бржу изградњу Меморијалног центра где ће се радити на даљем прикупљању историјске грађе. То ће бити незаобилазно место за сваког посетиоца нашег града - казао је епископ бачки Иринеј.
Програм обележавања годишњице Погрома започет је 16. јануара отварањем изложбе "Сећај се заувек" посвећене стогодишњици рођења Александра Тишме, у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, а завршава се 5. фебруара у Мошорину изложбом "Страдање свештеника током Шајкашко – Новосадске рације". Јуче је откривена и трећа по реду спомен-плоча посвећена жртвама, овај пут на Успенском гробљу.
(Србија Данас/Тањуг/НС Уживо/Јадовно)